Srpski građanin ne voli Argentinu i argentince. Razlozi su nakada prozaične, a nekada i malo ozbiljnije prirode. Argentina u novijoj sportskoj, tačnije fudbalskoj istoriji predstavlja našu noćnu moru. Naime, na nama uglavnom popravljaju gol-razliku.
Pamtimo i onu drugu Argentinu, zemlju diktatora koja je unutar tog autarhičnog šinjela rađala fudbalske asove poput Maradone, Kempesa ili Pasarele, ali koja je bila sinonim za privremeno boravište velikih ratnih zločinaca-nacista. Zajednički imenitelj im je da su svi doživeli duboku starost. Da božje pravde nema, makar na ovozemaljskom svetu pokazao je slučaj Andrije Artukovića velikog ratnog zločinca koji nam potroši silne novce, hospitalizovali smo ga, a onda se miran upokojio.
Pa ipak na ovim prostorima ekonomisti nas često plaše argetinskim scenariom. Njegovo ishodište je bilo proglašenje bankrotstva [1]zemlje 2001 godine, i juriš gladnih na prodavnice. Razlozi za kolaps sežu u daleku prošlost. U vreme vojne dikature mnogi vlasti bliski biznismeni su se zaduživali, onda jednostavno proglašavali bankrotstvo firmi, a svaka nova vlada je dug preuzimala na sebe. Argentinci su vezali svoj pezos u odnosu na dolar u paritetu 1:1, i držali ovaj kurs godinama. U međuvremenu izvoz je padao, a njihovi proizvodi su u odnosu na brazilske bili krajnje nekonkurentni. Pomešano sa fiskalnom nedisciplinom, stalnom političkom nestabilnošću, nerealnim stopama rasta, zemlja je jednostavno nije mogla da vraća spoljni dug.
Božidar Đelić je 2001 godine kada je došlo do zatvaranja velikih državnih banaka decidirano rekao “Ovde nećemo imati Argentinu”. Radnici su smatrali da hoćemo[2]. Da argetinska opasnost preti povrdio je i sam Božidar Đelić četiri godine kasnije kada je rekao da fisklana nediscipilina i deficit tekućeg plaćanja mogu da dovedu do argetinskog scenarija. Nije predvideo kada. Sa druge strane ima i onih koji veruju da je argetinska priča nema veze sa ovom našem. Uostalom naš kurs je plivajući. Sa druge strane Argentina je svoj kurs vezala za dolar, valutu sa kojom njihova privreda i nema puno dodira. Ostaje pitanje u kojoj meri su MMF i Svetska banka doprineli argentinskom tangu?
Priča o Argentini i njenom privrednom slomu ostaće aktuelna bar još nekoliko godina. Veliki dug opterećuje našu privredu, tranše su progresivne, pa je pitanje kako će se sve završiti.
